Ričardova ispovest
Pročitaj o Ričardovom putu ka rešavanju problema sa nevoljnim curenjem mokraće.
POSTAO SAM SVOJ LIČNI TRENER
Ričard , 66
Svi znamo da nećemo živeti zauvek. Čak i tako, dobiti dijagnozu raka prostate i dalje predstavlja ogroman šok. Operisao sam prostatu u aprilu 2011. godine i sve je prošlo kako treba. U početku sam nakon operacije morao da koristim kateter. To je bilo dosta zapetljano, tako da sam nakon vađenja katetera otišao kod urologa da saznam kako da se vratim normalnom životu što je pre moguće.
Operacija uklanjanja prostate je oslabila moje mišiće dna karlice, što je značilo da u početku nakon operacije nisam mogao da zaustavim curenje mokraće. Preporučene su mi vežbe i upotreba štitnika napravljenih specijalno za muškarce. U početku mi je bio čudan osećaj da ih nosim, ali su zaista veoma diskretni. Iako ti štitnici nisu primetni, odlučio sam da otvoreno pričam o tome.
Naučio sam da se u životu ljudi povode za tvojim primerom. Ako u vezi sa nekim stvarima deluješ opušteno i otvoreno, ljudi reaguju na sličan način. Nije da baš reklamiram svoje stanje, ali ako iskrsne u razgovoru, ne osećam se postiđeno. Predstavljam to kao deo života na koji moram da se naviknem.
Redovno radim vežbe i postao sam svoj lični trener. Upornost se isplatila. Ne mogu da kažem da je oporavak brz, ali dokle god napredujem nastaviću da vežbam. Cilj mi je da uspem da izdržim 3–4 sata bez toaleta i da ne moram da koristim štitnike. Još ima puno da se radi, ali mi je drago da sam uspeo da povratim mnoge aspekte svog života.