Zatvor: Odgovori na vaša pitanja

Zatvor se obično opisuje kao otežano ili neredovno vršenje velike nužde, koje može da bude praćeno bolom. Pri tom stolica ne mora da bude tvrda. Pojava zatvora je prilično uobičajena u periodu detinjstva.

Koliko često bi deca trebalo da vrše veliku nuždu?

Kod svakog deteta to je drugačije, ali u proseku dete ne bi trebalo da ima više od tri stolice dnevno ni manje od tri stolice nedeljno.

Šta uzrokuje zatvor?

U 90-95 % slučajeva nema određenog razloga zbog kojeg bi trebalo da budete zabrinuti. Možda ste čuli za izraz „funkcionalni“ ili „idiopatski“ zatvor. To jednostavno znači da ne postoji precizno utvrđeni uzrok. Međutim, ako vas nešto brine, obavezno bi trebalo da se konsultujete sa lekarom opšte prakse ili pedijatrom.

Šta se može reći o nekontrolisanoj stolici?

Vaše dete ima nekontrolisanu stolicu ukoliko vrši veliku nuždu direktno u donji veš. Ovo je u potpunosti nevoljna radnja i dete ne može da je kontroliše. U 95 % slučajeva to je posledica dugotrajnog zatvora koji se javljao nekoliko meseci, ali nije bio primećen. Međutim, kad počne da se rešava, ovaj problem obično brzo iščezava.

Da li nekontrolisana stolica može da bude prouzrokovana problematičnim ponašanjem?

Roditelji često brinu da bi uzrok nekontrolisane stolice mogla biti „lenjost“ ili to što je dete „nevaljalo“. Međutim, takve tvrdnje su potpuno neosnovane – ni u kom slučaju ne smemo podsticati dete da se oseća krivim ili da se stidi zbog toga što ima nekontrolisanu stolicu. Zapravo, nekontrolisana stolica može predstavljati uzrok problematičnog ponašanja – drugim rečima, takvo ponašanje može se javiti kao rezultat osećaja stida i straha deteta da će biti otkriveno, pa čak i kao rezultat gneva. Kad je reč o problemima u ponašanju, često dolazi do značajnog poboljšanja nakon uspešnog lečenja.

Kako se leči nekontrolisana stolica?

U svakom slučaju je potrebno da se obratite lekaru opšte prakse ili pedijatru u cilju odgovarajućeg lečenja vašeg deteta, ali najpre bi trebalo da pokušate da rešite problem zatvora.

Ovo obično obuhvata dve faze: prva faza se odnosi na odstranjivanje zadržane stolice, što obično uključuje uzimanje oralnih laksativa namenjenih deci. Oni takođe mogu da se koriste u drugoj fazi ili fazi „održavanja“ kako bi se sprečila ponovna pojava zatvora.

Takođe, tokom perioda održavanja će možda morati da se prilagode unos hrane i tečnosti; treba napomenuti da se isključivo veća zastupljenost vlakana u ishrani nije pokazala efikasnom dijetom.

Važi ista stvar: lekar opšte prakse ili odgovarajuće stručno lice će vas na najbolji mogući način posavetovati o odgovarajućoj ishrani deteta, kao i o načinu da kod deteta usadite željene navike vezane za odlazak u toalet.